INFORMATOR 341, oktobar 2023

Prelistajte novi broj:
https://apoteka-magazin.rs/casopis.php?id=39



Ko će nas lečiti?

 

Na nedavnoj održanoj 76. Generalnoj skupštini Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Ženevi istaknuti su neki od trenutno najhitnijih izazova javnog zdravlja. Spremnost zdravstvenih sistema da odgovore na izazove neke buduće pandemije i dalje su centralna tema, uz klimatske promene, imunizaciju i kontrolu duvana. Kao ključni problem sa kojim se suočavamo, a koji onemogućava rešavanje svih ostalih, istaknut je problem nedostatka zdravstvene radne snage. Prema proceni SZO, do 2030. godine očekuje se manjak od 10 miliona zdravstvenih radnika, uglavnom u zemljama sa niskim i srednjim primanjima, ali se i ekonomski razvijene zemlje sve češće suočavaju sa ovim problemom.

Hronično nedovoljno ulaganje u obrazovanje i obuku zdravstvenih radnika u nekim zemljama kao i neusklađenost između strategija obrazovanja i zapošljavanja koje prate potrebe stanovništva doprinose stvaranju nedostatka zdravstvenog kadra. Ovi problemi se dodatno pogoršavaju jer malo zdravstvenih radnika želi da radi u ruralnim i udaljenim područjima. Sve veća međunarodna migracija zdravstvenih radnika samo pogoršava nedostatak radne snage u oblasti zdravstva u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Zanimljive rezultate, koji daju dodatni uvid šta su problemi zdravstvenih radnika, daje istraživanje zadovoljstva lekara zdravstvenim sistemom u Srbiji koje je predstavljeno početkom juna, a koje su sproveli NALED i Ipsos uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije u okviru projekta e-zdravlje. Kao najveći problem u zdravstvenom sistemu Srbije 50% lekara navodi preopterećenost medicinskog osoblja i niske zarade (46%). Trećina lekara (33%) uočava kao problem previše administracije i papirologije, pa tako trećina lekara provodi više od četiri sata svakog dana u radu sa dokumentacijom. Nezanemarljiv broj, od 28% lekara smatra da je problem našeg zdravstva narušen ugled profesije, a 15% misli da se nedovoljno rešavaju problemi na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Svaki deseti lekar (10%) planira odlazak u inostranstvo u narednih pet godina (najviše u populaciji od 24 do 39 godina).

Imajući u vidu da je Srbija u evropskom vrhu po broju starijih od 65 godina i da je ovaj trend i dalje u porastu (kao i u većem delu Evrope), a da je zdravstvene radne snage nedovoljno i da deo njih razmišlja da ode u beli svet, postavlja se pitanje „Ko će lečiti sve brojniju stariju populaciju?".

Ovo su problemi nad kojima moramo ozbiljno da se zamislimo jer ostavljaju ozbiljne posledice po zdravstveni sisteme i zdravlje pacijenata. Zato je važno prepoznati probleme i raditi na njihovom rešavanju s ciljem izgradnje snažne i održive zdravstvene radne snage, a moram naglasiti da i farmaceuti moraju biti uključeni u oporavak zdravstvene zaštite u Srbiji.

 

Estela Gaković Ranisavljević
Glavna i odgovorna urednica