Najnoviji broj Informatora

Pogled u izdanje
Svako gleda svoja posla
Iako Srbija spada u manje države sa jedva nešto preko 7 miliona stanovnika, poprilično često možete čuti ili pročitati u novinama o raznim svirepostima i zlu koje čine ’obični’ ljudi. Na dan kada je pisana ova uvodna reč, na Internet stranici jednih dnevnih novina u Srbiji mogli ste pročitati sledeće naslove ”Očuh brutalno tukao bebu pred majkom, dečaku stalo srce, a ona ćutala”, ”Sin izmasakrirao oca u Resavskoj ulici u Beogradu”, ”Mladić, 24 godine, iz Stanišića sa šest uboda nožem usmrtio devojku (21)”… Nasuprot tome, možda medijski manje eksponirano, ali možete čuti i o nesebičnim delima ljudi, krajnjim altruistima koji pomažu ljudima s kojima nisu ni u kakvim odnosima, a uz veliki rizik po sebe. Borba između dobra i zla je stara koliko i postojanje ljudske vrste, a sve je više naučnih istraživanja koja pokušavaju objasniti prirodu i uzroke zla i razumeti načine da li i kako neko može postati bolji. Krajnji altruisti i psihopate primeri su za naše najbolje i najgore instinkte. Da li je na neki način ’zlo’ bolest, a ’dobro’ lek? Razvojem medicine, genetike, fiziologije, novih tehnologija, ali i razvojem psihologije i istraživanja ljudskog ponašanja naučnici su došli do zanimljivih otkrića. O ovoj temi piše naš autor Pavle Zelić u tekstu ’Dobro i zlo u nama’ koji možete pročitati na stranama koje slede. Tema je izuzetno zanimljiva, kako sa stručnog aspekta tako i životno jer se pojmovi dobra i zla prepliću kroz sve aspekte života. Mnoga istraživanja ukazuju da su i dobro i zlo povezani sa ključnim emocionalnim svojstvom – empatijom, sposobnošću mozga da doživi osećanja drugih osoba. Istraživanja na anatomskom nivou pokazuju da psihopate imaju oštećenja u sistemu određenih struktura mozga uključujući amigdalu i orbitofrontalni korteks koji su zaduženi za obradu emocija, donošenje odluka, kontrolu nagona i postavljanje ciljeva.
Posebno zanimljiv aspekt ove priče su istraživanja o tome kako dobri ljudi postanu loši i kako zli postanu zloupotrebljeni. Kako se u određenim okolnostima velika količina ljudi ponaša zlo (najbolji primer su ratovi, koncentracioni logori itd.)? Na ovu temu psiholog i profesor emeritus na Univerzitetu Stenford, Filip Džordž Zimbardo daje zanimljive zaključke, a u jednom od svojih eksperimenata je određivao količinu zla kroz spremnost ljudi da slepo poštuju i poslušaju autoritet. On kaže da su heroji obični ljudi čija su dela u društvu izvanredna, koji su spremni da deluju, a ne samo da reaguju, da kod njih ne važi uvek rečenica koju čini mi se kod nas suviše često čujemo ’Gledaj svoja posla, ne mešaj se!’.
Ova priča otvara mnogo tema za razmišljanje i nadam se podstiče za dalje istraživanje, a u skladu sa ovom pričom možda bi se moglo reći da je farmacija i medicina u Srbiji danas takva kakva je baš produkt toga što je većina ’gledala svoja posla i nije se mešala’.


Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević