Najnoviji broj Informatora

Pogled u izdanje
Reč urednice...

Nauka zdravo za gotovo

Čitajući tekst ”Nauka ovde i tamo” naše autorke Tanje Tomić, koji možete pronaći na stranicama aktuelnog Informatora, počela sam razmišljati o tome koliko mnoga naučna dostignuća današnjice doživljavamo kao nešto što se podrazumeva. Ne razmišljamo mnogo o tome kako se dolazi do značajnih naučnih otkrića. Možda je najlakše dočarati važnost nauke ukoliko pokušamo da zamislimo kako bi izgledao svet da nije bilo istraživanja, razvoja i otkrića uopšte, a za nas posebno zanimljivo u farmaciji i medicini. Pokušajte da se setite koliko puta ste u poslednjih pet godina koristili antibiotik (ja se sećam četiri puta). Da nije bilo otkrića i razvoja antibiotskih lekova, u mom slučaju svaki od ova četiri puta bi predstavljao možda borbu za život. Ukoliko ste ikada imali neku hiruršku intervenciju, zamislite kako bi izgledala da nema anestezije, kakav i koliko dug bi bio život dijabetičara da nema insulina ili kako bi se borili sa epidemijama raznih zaraznih bolesti koje su iskorenjene zahvaljujući vakcinaciji? Istorijski gledano donedavno ljudi su umirali, sa naše tačke gledano, zbog sitnih infekcija, posekotina i sl. Moglo bi se reći da nauka predstavlja čovekov pokušaj da uzme stvari u svoje ruke.
Kad mogućnost preživljavanja može da se poveća, evolucija pronađe način da izvede potrebnu promenu, tako da naša vrsta u suštini i dalje intenzivno evoluira, a razvojem genetike imamo mnoštvo novih saznanja. Zanimljivi primeri nedavne evolucije ljudi navode se u članku objavljenom u aprilskom izdanju časopisa National Geographic, autora D.T.Maksa u kome se navodi da na primer stanovnici Anda imaju genetički određenu osobinu koja omogućava njihovom hemoglobinu da veže kiseonik, ili stanovništvo Tibeta i Etiopije nezavisno se prilagodilo da diše efikasnije na velikim  nadmorskim visinama, ili u Argentini, u blizini grada San Antonio de los Kobres domaće stanovništvo je evoluiralo tako da može da pije vodu sa visokom koncentracijom arsena koja je prirodno prisutna u tamošnjim podzemnim vodama...
Evolucija kao konstantan proces ipak traje dugo i ne može da prati brzinu i raznolikost savremenog života, zato je nauka, postavljanje pitanje i traženje odgovora, dovelo do razvoja mnoštva korisnih izuma koja su u slučaju medicine dovela do povećanja preživljavanja i produženja životnog veka (ovom prilikom nećemo govoriti o etici ili zloupotrebi dobrih ideja i nauke). Srbija je jedna od zemalja koja veoma malo izdvaja za razvoj nauke i stižu upozorenja da ukoliko se ovako nastavi ovde više neće biti nikakvih značajnih istraživanja. Ulaganje u nauku je i ulaganje u budućnost i moramo da shvatimo da to nije trošak, već investicija ako želimo da Srbija ne postane zemlja mračnog srednjeg veka u kojoj se ne postavljaju pitanja i traže odgovori i u kojoj nema nauke.

Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević