Trenutno se nalazite ovde:

Print

251. - april 2016.

Prelistajte izdanje

Jedino što je sigurno je promena

Fokus stručne javnosti se poslednjih meseci značajno usmerio ka apotekarskoj delatnosti, koja se suočava sa mnoštvom problema,ali i pokušaja da se uspostavi balans u ovom važnom segmentu
farmaceutske profesije. Zaokupljeni trenutnim problemima često iz vida gubimo širu sliku, a da bi je sagledali potrebno je izučavanje i praćenje trendova u zdravstvu, dobra strategija, odnosno gde našu profesiju vidimo u budućnosti, a mislim da je važno osvrnuti se i u prošlost, i pogledati kako se razvijala apotekarska delatnost i sa kakvim se problemima suočavala. Veoma zanimljiv i koristan pregled istorijskih dešavanja u apotekarskoj delatnosti na teritoriji Vojvodine daje monografija «Prvih 20 godina Udruženja farmaceuta Vojvodine», a čiji deo možete pročitati i na stranicama koje slede. Posebnu pažnju mi je privukao deo iz kog se vidi da se problemi i izazovi apotekarske delatnosti nisu mnogo promenili na ovim područjima u poslednjih 150 godina.
Tako se navodi da je «...apotekarski poziv oduvek bio častan posao, ali zahtevan i težak. Teškoće u naplaćivanju lekova, otvaranje novih apoteka pored postojećih, borba sa nadrilekarstvom, kao i želja da se postigne viši nivo zdravstvene pismenosti, nekad i sad, su deo miljea koji čine ovaj posao...Posao je bio vrlo naporan,bez dana odmora, u obavezi je bilo da se radi svaki dan,nedeljom,praznikom i noću. Zato je 1905. godine podnet zahtev da se apotekarima odobri pravo na kraći odmor, što je odbijeno, a nova molba je razmotrena tek 1914. godine. Apoteke su bile u obavezi da imaju veliki broj lekova i sirovina koje su se lako kvarile ili imale lošu izlaznost, što je finansijski opterećivalo vlasnike.
Pored toga, apotekari su bili opterećeni i izdavanjem lekova na kredit, recepte obeležene sa „cito" su morali izdavati bez naplate,a to sve zajedno su kasnije ili teško ili nikako naplaćivali.
Zato su apoteke često menjale vlasnike, jer se dešavalo da apotekari ne uspeju da finansijski opstanu.» Da li vam ovo sve zvuči poznato? Da nema vremenske odrednice, pomislili bi da je opisana
današnja apotekarska delatnost u Srbiji.
Farmaceutska profesija je uvek morala da balansira između svoje osnovne delatnosti, obezbeđivanja lekova i saveta kako ih koristiti, i finansijske održivosti. I tada, kao i sada, očigledno da apotekarska delatnost nije na pravi način prepoznata od zdravstvenog sistema.
Pored sistemske, važna je i lična promena i stalno učenje, ali i promena percepcije samih farmaceuta šta podrazumeva savremena farmaceutska praksa, gde se fokus sa leka pomera na pacijenta.
Da ne bi ostali «zaglavljeni u vremenu» i imali iste probleme i u narednih 150 godina važno je da prihvatimo promene, jer kako kaže antički filozof Heraklit, «Sve teče» (Panta rhei, lat.) ili «U istu reku ne možemo ući dva puta», odnosno u osnovi kosmosa nisu stvari, već procesi, a jedina konstanta je, po nekima, promena.

Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević