99. - juli - avgust 2016.

Gde pronaći

Pročitajte novi broj
http://www.novinarnica.net/novine/apoteka


IZDVAJAMO...

Društvene mreže ugrožavaju imunizaciju dece na Balkanu

Autor: J.Blagojević

Iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut"upozoravaju da se sve manji broj dece vakciniše, a jedan od uzroka su i sve češće kampanje pojedinih roditelja, ali i lekara, protiv vakcinisanja. Zahvaljujući imunizaciji, primetan je pad obolevanja od vakcinama preventabilnih bolesti zbog čega se neke zarazne bolesti danas smatraju delom prošlosti u Evropi.Vakcine su vremenom postale žrtve svoga uspeha, jer se ne „vide” oboleli od tih bolesti, već samo oni koji nisu imali priliku da obole, jer su vakcinisani.
Vakcine su žrtve svog uspeha
Imunizacija je doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečije paralize. U 2015. godini navršilo se 17 godina od poslednjeg registrovanog autohtonog slučaja dečije paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu SZO (Turska 1998.). Sve zemlje regiona stekle su status zemalja bez poliomijelitisa u junu 2002. godine. Zahvaljujući globalnim naporima i strategijama u procesu iskorenjivanja dečije paralize, procenjuje se da je svake godine u poslednjih 10 godina sprečeno registrovanje po 200.000 novih slučajeva bolesti u svetu. Procenjuje se da je oko 1,5 miliona smrtnih ishoda dece uzrasta do 5 godina života sprečeno zahvaljujući primeni vakcine i vitamina A, gde je bilo potrebno. Danas je oko 13 miliona ljudi sposobno da hoda, što čini broj onih koji bi po procenama bio paralisan da nije bilo vakcinacije. Ekonomskim modelovanjem došlo se do podatka da je svet uštedeo najmanje 40–50 biliona dolara u narednih 20 godina, zahvaljujući procesu iskorenjivanja ove opake bolesti. Najvažniji benefit i uspeh je da nijedno dete na svetu ne doživi teške posledice bolesti – doživotnu paralizu.
Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se da je godišnje umiralo oko 2,6 miliona osoba svake godine. Dramatičan pad obolevanja od vakcinama preventabilnih bolesti dovodi u poziciju neke zarazne bolesti da se smatraju delom prošlosti u Evropi. Nasuprot tome, blizu milion osoba u Evropskom regionu SZO nije vakcinisano osnovim vakcinama i bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom kontinuirano izazivaju obolevanje, komplikacije i čak smrtne ishode. Vakcine su vremenom postale žrtve svoga uspeha, jer se ne „vide” oboleli od tih bolesti, već samo oni koji nisu imali priliku da obole, jer su vakcinisani.Farmaceuti su najdostupniji zdravstveni radnici i slobodno pitajte vašeg apotekara o pravilnom korišcenju propisane terapije, o nacinu samokontrole dijabetesa, ali i kako da prepoznate i sprecite moguce komplikacije ovog oboljenja.

Pročitajte više u štampanom izdanju...

Putna apoteka

Pripremila: mr ph. Estela Gaković Ranisavljević

Ukoliko planirate odlazak na putovanje,pored standardnih priprema, razmislite i o pakovanju popularno nazvane «putne apoteke» i budite spremni u slučaju manjih zdravstvenih poteškoća. Ne postoji univerzalni paket koji se može kupiti u apotekama a da sadrži sve što vam je potrebno.Zato je važno da sa farmaceutom razgovarate o mogućim zdravstvenim potrebama na destinaciji na koju putujete.
Hronična terapija
Hronični bolesnici treba da obezbede redovnu terapiju koju koristite,u dovoljnoj količini za sve vreme trajanja putovanja (osobe obolele od dijabetesa, astme, povišenog krvnog pritiska, depresije itd.).Posebno obratite pažnju na transport lekova tokom letnjeg perioda jer visoka temperatura i vlaga mogu negativno uticati na dejstvo leka. Nemojte vaditi lekove iz originalnog pakovanja koje omogućava pravilno čuvanje leka i sadrži uputstvo za upotrebu koje će vam možda zatrebati da ponovo pročitate.Neki lekovi,kao što je npr.insulin zahtevaju dodatni oprez prilikom transporta (insulinski pen se čuva na temperaturi od 2 do 8°C i ne sme se zamrzavati, a pen koji se koristi ne sme biti izložen direktno suncu ni temperaturi iznad 24°C). Posavetujte se sa farmaceutom koji je najbolji način za transport osetljivih kategorija lekova. Važno je i da obratite pažnju na fotosenzitivnost određenih lekova. Fotosenzitivnost predstavlja pojačanu osetljivost kože na sunce, nastale kao posledica primene fotoaktivnih lekova, bilo lokalno ili sistemski. Na koži mogu da se jave opekotine, plikovi ili da dođe do fotoalergijske reakcije. Različiti lekovi,ali i biljni preparati mogu izazvati fotosenzitivnu reakciju (npr.neki antibiotici, neki antiaritmici,neki antidepresivi, neki antimikotici itd.) i najbolje je da sa farmaceutom proverite da li lekovi koje koristite izazivaju fotosenzitivnost.Ukoliko koristite lekove koji izazivaju fotosenzitivnost, a morate da se izložite suncu, obavezno koristite kozmetičke proizvode za zaštitu kože od sunca.

Pročitajte više u štampanom izdanju...


Prvi Regionalni Kongres za zdravu mladost

Zdrave životne navike, negovanje pravilnog odnosa prema životu i razvijanje sistema zdravstvene zaštite koji reaguje blagovremeno i adekvatno odgovara na zdravstvene potrebe mladih,neki su od stavova koji su se nedavno čuli na Prvom regionalnom Kongresu o zdravlju mladih u Beogradu.Po rečima doc. dr Dragana Ilića, direktora Instituta za javno zdravlje Srbije »Dr Milan Jovanović Batut«,mladi svoje zdravlje procenjuju kao odlično.To je prirodno za njihove godine:
- Oni ne prepoznaju zdravlje kao svoj prioritet, pa ni svoje ponašanje ne uskladuju sa smanjenjem rizika koji mogu da im naruše zdravlje. Upravo je to kljucna karika aktivnosti u organizaciji zdravstvene službe na unapredenju zdravlja mladih. Dakle, kako da to dobro zdravlje,koje prirodno mladi u tom dobu imaju, ocuvamo i kako da rizično ponašanje, koje u tom uzrastu dominira, smanjimo na najmanju moguću meru i predupredimo posledice koje mogu da se jave u kasnijem životnom dobu. To su, pre svega, bolesti zavisnosti, fizičku neaktivnost, nepravilna ishrana i gojaznost, ali i seksualno ponašanje - kaže doc.dr Ilić i dodaje da mladi u Srbiji zdravstvenu zaštitu koriste veoma malo.
Formiranje zdrave ličnosti mlade osobe je veoma važno i zahteva podršku porodice. Nije dobro ako preovladava patronski stav prema detetu. Roditelji treba da shvate da je njihovo dete samosvojstveno biće koje ima pravo da učestvuje u brizi o sebi:
- Ima pravo da pita i da traži. Treba mu stvoriti uslove i mesto gde da pita. Pružiti mu ruku kada tone, ali ne završavati poslove za njega.Ne prinositi mu isečenu šniclu, pusti ga da nauči da seče sam! Imamo suviše protektivno vaspitanje. Štitimo dete do 35. godine, kada davno nije dete. Treba da negujemo participatorni pristup u kojem mladi čovek može da učestvuje, da kreira, da kaže: »Meni se to ne sviđa što taj priča. Ne slažem se s tim!« Dakle, pustimo ga da bude sa nama, a ne da stalno bude pored nas. Na poslu je premlad i neiskusan i ne može da se samorealizuje: »Ćuti ti, šta ti znaš!« U kući: »Ja te izdržavam, dok te ja hranim moraš da me slušaš!« A mlada osoba ima potrebu da bude ja, i da se to njegovo ja poštuje! - ističe prof. dr Viktorija Cucić.(M.St.)

Pročitajte više u štampanom izdanju...