243. - avgust 2015

BIG DATA menja zdravstveni sistem

Analiza i upravljanje velikom količinom podataka je aktuelna tema o kojoj se mnogo govori, a svet u kom živimo je sve izvesnije svet savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija.

Pored toga što su doprinele da komunikacija među ljudima poprimi sasvim novu dimenziju,savremene IT tehnologije su dovele do „eksplozije podataka" koja se događa u poslednjih 20-tak godina. Danas se u roku od samo nekoliko dana generiše količina podataka koja je bila generisana u celokupnoj ljudskoj istoriji,a svake dve godine ta količina podataka se udvostručuje. I ovaj proces se ne zaustavlja, već se ubrzava. Logično pitanje koje se nameće je kako upravljati ovim podacima? O Big Data analitici i upravljanju velikom količinom podataka bavi se naš autor Igor Lazarević u tekstu koji je objavljeni u prošlom broju Informatora, a u izdanju Informatora koje je pred vama poseban osvrt daje na primenu Big Data analitike u farmaciji i medicini. Mnogi predviđaju da budućnost Big Data analitike, pored informaciono-komunikacionih tehnologija, leži upravo u oblasti medicine. Prema nekim izveštajima, zdravstveni sistem SAD je u 2014. godini premašio iznos od 1 zetabajta podataka. Oblasti primene Big Data analitike u medicini i farmaciji su velike, istraživanja ljudskog genoma,

klinička istraživanja, populacioni podaci (prevelanca oboljenja,epidemiološki podaci o bolestima,stopa obolevanja, stopa smrtnosti,dužina trajanja lečenja, najčešće korišćeni tretmani i podaci o osiguranicima u okviru zdravstvenog sistema) samo su neke od oblasti koje se mogu integrisati i obraditi uz pomoć Big Data analitike. Naravno, na ovo se nadovezuje i visoko-efikasno profilisanje pacijenata. Praćenjem velikih serija podataka o pojedinačnim pacijentima zdravstvene vlasti mogu obezbediti ne samo veću umreženost, nego i bolji pristup adekvatnim tretmanima za pacijente. Big Data analitika pomera fokus iz prošlosti i sadašnjosti u budućnost, odnosno pomaže predviđanju određenih događaja.

Sa medicinskog aspekta pomaže proceni rizika od obolevanja i može biti odlična pomoć preventivnoj medicini. Međutim,kao i u svemu i na temu Big Data podataka treba biti kritičan i oprezan.

Cela filozofska disciplina, Big Data filozofija, se razvija uporedo sa pojavom analitike velikih količina podataka i preispituje osnove, metode, ali i uticaj koji ostavlja na čoveka. Ovde se otvaraju

različita pitanja o kvalitetu podataka, bezbednosti informacija ali i o etičkim normama. Statistički podaci ne moraju uvek biti primenljivi na pojedinaca. Kao što James Kobielus, Big Data evanđelist u IBM-u, ističe da ne postoji jedna istina kada je u pitanju statistika, tako ne postoji ni jedinstvena verzija istine kada je u pitanju Big Data nauka pa stoga moramo razviti kritički stav i koristiti najbolje što možemo od obrade velike količine podataka.

Glavna i odgovorna urednica