pretplata
Molimo sačekajte...
PRETPLATA
Pretplata za časopis BB Informator iznosi:
- Pojedinačno slanje 400,00 + pdv
- Za 6 meseci 2000,00 + pdv
- Za 12 meseci 4000,00 + pdv
U okviru pretplate na časopis BB Informator apoteka ima pravo i na sledeće usluge:
- Besplatno prezentovanje apoteke, adresa, telefon i posebne usluge na sajtu www.bbsoft.rs/infocentar.
- Prikaz lagera apoteke namenjen pacijetima koji traže lek.
- Besplatno objavljivanje malih oglasa u časopisu.
- Prisustvovanje stručnim skupovima u hotelu Hyatt Regency Beograd, u organizaciji BB Soft –a za sve članove kolektiva apoteke koja je pretplatnik.
- Apoteke pretplatnici BB INFORMATORA mogu, pod povoljnim uslovima, obezbediti svojim pacijentima besplatan primerak časopisa APOTEKA plaćanjem samo troškova slanja Post Expressom.
- Prijavom na Mailing listu, apoteke pretplatnici redovno će dobijati aktuelne vesti i informacije značajne za rad apoteke, edukacije, obaveštenja o promeni cene lekova, pojavi novih proizvoda na tržištu, obaveštenje o Dopunama i izmenama „Žutog" Registra lekova.
267. - avgust 2017.
Konflikt
Veoma zanimljiva serija tekstova o konfliktima i njihovom prepoznavanju i rešavanju, našeg autora Igora Lazarevića, koju možete čitati u okviru naše stalne rubrike „Farmaceutski menadžment", odlično oslikava sve one situacije u kojima se dve strane suprotstavljaju jedna drugoj zato što imaju različite interese i potrebe. Ovo svakako nije nešto novo i konflikti su sastavni deo života i rada ljudi još od nastanka ljudske vrste. Od konflikta se često beži, jer mnogi smatraju da su konflikti nešto loše pa izbegavaju neprijatne situacije. U pomenutom tekstu mi je bio veoma zanimljiv deo koji govori o odnosu neke kompanije ili ustanove prema konfliktima koji sjajno opisuje situacije za koje bi se moglo reći u dobrom delu oslikavaju veći deo srpskog društva, pa posledično i poslovanja i zdravstva. Navodi se da je, ukoliko je organizacija manje razvijena, odnos prema konfliktima pasivan i retrogradan i obrnuto, ukoliko je organizacija više razvijena, odnos prema konfliktima je pozitivan i proaktivan.
Stepen razvijenosti organizacije sjajno objašnjava Grejvsov model spiralne dinamike, koji prikazuje na koji način se razvija ljudska psiha u odnosu na dinamiku okruženja u kom se čovek nalazi. Model polazi od toga da se ljudi prilagođavaju promenama i da tokom tog procesa uče i razvijaju se, kako na individualnom, tako i na grupnom nivou.
Pored toga što objašnjava psihologiju pojedinca, model spiralne dinamike objašnjava i psihologiju grupa, kao što su država i organizacije. Psihologija grupa u ovom modelu predstavlja refleksiju preovlađujuće faze razvoja pojedinačnih članova tih grupa. Drugim rečima, psihologija najvećeg broja pojedinaca opredeljuje psihologiju čitave grupe u ambijentu stalnih promena. Ovo svakako navodi na razmišljanje koliko na nas i naše ponašanje utiče psihologija većine, pogotovo što za Srbiju kažu (a neki i misle) da važi „filosofija palanke".
U modelu spiralne dinamike postoji osam faza psihološkog razvoja pojedinaca i grupa, koje su ilustrovane različitim bojama. Moja preporuka je da pročitate tekst „Kako upravljati konfliktima" i razmislite da li se plašite i izbegavate konflikte ili iz njih pokušavate nešto da naučite.
Veoma zanimljiva serija tekstova o konfliktima i njihovom prepoznavanju i rešavanju, našeg autora Igora Lazarevića, koju možete čitati u okviru naše stalne rubrike „Farmaceutski menadžment", odlično oslikava sve one situacije u kojima se dve strane suprotstavljaju jedna drugoj zato što imaju različite interese i potrebe. Ovo svakako nije nešto novo i konflikti su sastavni deo života i rada ljudi još od nastanka ljudske vrste. Od konflikta se često beži, jer mnogi smatraju da su konflikti nešto loše pa izbegavaju neprijatne situacije. U pomenutom tekstu mi je bio veoma zanimljiv deo koji govori o odnosu neke kompanije ili ustanove prema konfliktima koji sjajno opisuje situacije za koje bi se moglo reći u dobrom delu oslikavaju veći deo srpskog društva, pa posledično i poslovanja i zdravstva. Navodi se da je, ukoliko je organizacija manje razvijena, odnos prema konfliktima pasivan i retrogradan i obrnuto, ukoliko je organizacija više razvijena, odnos prema konfliktima je pozitivan i proaktivan.
Stepen razvijenosti organizacije sjajno objašnjava Grejvsov model spiralne dinamike, koji prikazuje na koji način se razvija ljudska psiha u odnosu na dinamiku okruženja u kom se čovek nalazi. Model polazi od toga da se ljudi prilagođavaju promenama i da tokom tog procesa uče i razvijaju se, kako na individualnom, tako i na grupnom nivou.
Pored toga što objašnjava psihologiju pojedinca, model spiralne dinamike objašnjava i psihologiju grupa, kao što su država i organizacije. Psihologija grupa u ovom modelu predstavlja refleksiju preovlađujuće faze razvoja pojedinačnih članova tih grupa. Drugim rečima, psihologija najvećeg broja pojedinaca opredeljuje psihologiju čitave grupe u ambijentu stalnih promena. Ovo svakako navodi na razmišljanje koliko na nas i naše ponašanje utiče psihologija većine, pogotovo što za Srbiju kažu (a neki i misle) da važi „filosofija palanke".
U modelu spiralne dinamike postoji osam faza psihološkog razvoja pojedinaca i grupa, koje su ilustrovane različitim bojama. Moja preporuka je da pročitate tekst „Kako upravljati konfliktima" i razmislite da li se plašite i izbegavate konflikte ili iz njih pokušavate nešto da naučite.
Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević
Estela Gaković Ranisavljević