275. - april 2018.

Mogućnost izbora

Svakog dana, svako od nas suočen je sa mnoštvom izbora u svim oblastima života, obrazovanju,karijeri, prijateljstvu, roditeljstvu, vezama, itd. Da li ćete kupiti beli ili integralni hleb, sa kvascem ili bez, vodu sa manje natrijuma ili gaziranu vodu, pastu za zube sa fluorom ili bez ili sa dodatkom za beljenje zuba, farmerke sa elastinom ili bez, visokog struka niskog struka, niskih džepova ili u jednoj od stotinu nijansi plave. A onda mnoštvo krupnijih odluka od toga u koju školu će ići vaša deca, gde ćete da živite i kakav posao ćete da radite. Od sitnijih pa sve do krupnijih odluka teško da ćete reći ”Ma nema veze, svejedno mi je”. Teško da će neko sesti u restoran ili kafić i reći „Donesite mi bilo šta za jelo ili piće", verovatnije je da ćete razmisliti i birati ono što želite da pojedete ili popijete inače možda ćete umesto čaja dobiti pivo. Napraviti dobar izbor je teško, a kako se broj opcija povećava, napor koji je potreban da se napravi dobra odluka postaje sve veći što često od pozitivnog iskustva pretvara izbor u pravo mučenje. U svetu sve većih, zbunjujućih i protivrečnih opcija biranje i izbor postaju pravi problem. Ljudi imaju potrebu da upravljaju sopstvenim životima, a mogućnost izbora na neki način pomaže u tome i omogućava da se što više približimo dobijanju onoga što želimo u nekoj situaciji. Verovatno bismo bili veoma nezadovoljni ako bi nam bila oduzeta sloboda izbora, pogotovo u segmentu života do kog nam je baš stalo i o kome zaista nešto znamo. Onda se postavlja pitanje zašto nam je nekad biranje tako teško? Američki istraživač društvene teorije i društvene akcije, Bari Švarc, u svojoj knjizi ”Paradoks izbora”bavi se problem odluka i izbora i kao značajan problem navodi kumulativni efekat sitnijih izbora koji izazivaju značajan stres i kako kaže drže nas zarobljeni ’tiranijom sitnih odluka’. Švarc kaže da mudar izbor počinje utvrđivanjem jasnog shvatanja naših ciljeva, a prvi izbor koji morate napraviti jeste onaj između odabira apsolutno najboljeg i odabira nečeg što je dovoljno dobro. Čini mi se da bi, upravo taj izbor između apsolutno najboljeg i dovoljno dobrog mogao biti ključ rešenja za farmaceutsku profesiju u Srbiji. U mnoštvu promena sa kojima se suočava farmaceutska struka i problema koji svakodnevno preispituju vrednosti kojima težimo, maksimizatorski pristup rešenju da je samo najbolje dovoljno dobro vodi u paradoks i čini izbor nemogućim.
Za 22. april su zakazani izbori za članove skupštine Farmaceutske komore Srbije i omogućavaju da izaberete koleginice i kolege koje će nas predstavljati pred institucijama, stručnom i opštom javnošću i koje će se boriti za našu struku. Mislim da je to važno i da je važno koga ćete izabrati i da to ne mora da bude apsolutno najbolji, sasvim je u redu da bude dovoljno dobar izbor. Na neki način ljudsko postojanje definišu izbori koje ljudi prave pa zato nemojte da vam bude svejedno već tog 22. aprila birajte.
Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević