217. - jun 2013

U junskom broju Informatora predstavljamo problematiku farmaceutskog otpada u uslovima kada Srbija ne raspolaže preciznim statističkim podacima o količinama postojećeg i generisanog farmaceutskog otpada.Ovi podaci se mogu do biti jedino uz pomoć procene. U zavisnosti od toga koja se metoda koristi, procenjuje se da se u Srbiji godišnje generiše između 1.000 tona (konzervativna procena) i 1.500-2.100 tona farmaceutskog otpada (realistična procena).U prethodnom periodu, Srbija je učinila značajne korake u pravcu harmonizacije propisa sa propisima EU. U tom smislu, stvoren je institucionalni i regulatorni okvir u oblasti zaštite životne sredine donošenjem seta ekoloških zakona,podzakonskih akata i strateških dokumenata.
Možete pročitati intrevju sa ass.dr Jankom Samardžićem iz Instituta za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu o falsifikovanim medikamentima.Falsifikovani lekovi mogu da sadrže manje količine ispravne supstance, ali i nečiste, kontaminirane i lažne supstance. Mogu biti bez aktivne supstance ili
čak u potpunosti prazne kapsule. Reč je o lekovima koji se namerno falsifikuju,lažno predstavljaju kao izvorni standardni lekovi i ne prolaze nikakve kontrole.
Donose ogromnu zaradu proizvođačima. Zemlje porekla lažnih medikamenata su najčešće Kina i Indija. Stručnjaci, ali i pacijenti treba da prijave svaku sumnju na lažan lek inspekcijskim organima Ministarstva zdravlja i Agenciji za lekove - u svom tekstu upozorava ass. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog.