Molimo sačekajte...
PRETPLATA
Pretplata za časopis BB Informator iznosi:
- Pojedinačno slanje 400,00 + pdv
- Za 6 meseci 2000,00 + pdv
- Za 12 meseci 4000,00 + pdv
U okviru pretplate na časopis BB Informator apoteka ima pravo i na sledeće usluge:
- Besplatno prezentovanje apoteke, adresa, telefon i posebne usluge na sajtu www.bbsoft.rs/infocentar.
- Prikaz lagera apoteke namenjen pacijetima koji traže lek.
- Besplatno objavljivanje malih oglasa u časopisu.
- Prisustvovanje stručnim skupovima u hotelu Hyatt Regency Beograd, u organizaciji BB Soft –a za sve članove kolektiva apoteke koja je pretplatnik.
- Apoteke pretplatnici BB INFORMATORA mogu, pod povoljnim uslovima, obezbediti svojim pacijentima besplatan primerak časopisa APOTEKA plaćanjem samo troškova slanja Post Expressom.
- Prijavom na Mailing listu, apoteke pretplatnici redovno će dobijati aktuelne vesti i informacije značajne za rad apoteke, edukacije, obaveštenja o promeni cene lekova, pojavi novih proizvoda na tržištu, obaveštenje o Dopunama i izmenama „Žutog" Registra lekova.
255. - avgust 2016.
Na greškama se uči
Verovatno svima dobro poznata izreka »ko radi taj i greši « sažeto oslikava činjenicu da se tokom rada ponekad dešavaju i greške. Ali šta činiti kad grešku u svom radu načini lekar ili farmaceut? Šta uraditi ako je došlo do takozvane greške u medikaciji? Rekla bih vrlo osetljiva, ali i veoma važna tema za svakog ko svoj posao doživljava profesionalno i etično. Ovom zanimljivom temom bavi se tekst našeg autora, mr ph. spec. Želimira Janjića, koji je zajedno sa koleginicama, Đurđicom Kopanjom i Draganom Mitrić sproveo istraživanje farmaceutske prakse čiji rezultati su prezentovani, između ostalog, i na prethodnom Svetskom kongresu farmaceuta (FIP-Diseldorf), a čiji deo možete pročitati na stranicama koje slede. Pored identifikacije i analize vrste i učestalosti grešaka koje se naprave u svakodnevnom radu, veoma je zanimljivo sagledavanje stavova farmaceuta o istim. Istraživanje pokazuje da najčešća greška prilikom izdavanja lekova je izdavanje pogrešne doze leka, gde je veliki broj farmaceuta (56,9%) naveo da im se to često ili ponekad dešava. Samo 59.1% farmaceuta u ustanovi u kojoj su zaposleni imaju uspostavljen sistem za prijavljivanje i evidenciju grešaka u radu, a sličan procenat (59,6%) ima i sistem korektivnih mera u cilju umanjivanja i eliminacije grešaka. Čini mi se da ovi procenti oslikavaju delimično neodgovornost, ali i strah od reakcije pacijenata ili nadređenih. Da bi izbegli potencijalno neprijatnu situaciju, suočavanja sa posledicama načinjene
greške, neke koleginice ili kolege biraju da ignorišu probleme. Većina grešaka nastalih tokom rada može da se spreči, a evidentiranje nastalih grešaka pomaže poboljšanju kvaliteta rada. Spremnost da učimo iz sopstvenih grešaka, ali i hrabrost da se suočimo sa neprijatnim situacijama do kojih je došlo, predstavlja jedan od važnih aspekata dobre farmaceutske prakse. Pomenuto istraživanje ukazuje da farmaceuti i zdravstvene ustanove ne rade dovoljno na definisanju i evidentiranju, niti sprovođenju korektivnih mera u cilju prevencije grešaka u medikaciji.
U ovom slučaju izreka »ko radi taj i greši« ne treba da bude izgovor već podsetnik da su greške moguće i motiv da se sprovedu preventivne mere kako bi farmaceutska praksa bila usmerene na stalno poboljšanje i unapređenje zdravlja i bezbednosti pacijenata. Šta bi ste Vi uradili, ukoliko bi se desila greška u radu?
Verovatno svima dobro poznata izreka »ko radi taj i greši « sažeto oslikava činjenicu da se tokom rada ponekad dešavaju i greške. Ali šta činiti kad grešku u svom radu načini lekar ili farmaceut? Šta uraditi ako je došlo do takozvane greške u medikaciji? Rekla bih vrlo osetljiva, ali i veoma važna tema za svakog ko svoj posao doživljava profesionalno i etično. Ovom zanimljivom temom bavi se tekst našeg autora, mr ph. spec. Želimira Janjića, koji je zajedno sa koleginicama, Đurđicom Kopanjom i Draganom Mitrić sproveo istraživanje farmaceutske prakse čiji rezultati su prezentovani, između ostalog, i na prethodnom Svetskom kongresu farmaceuta (FIP-Diseldorf), a čiji deo možete pročitati na stranicama koje slede. Pored identifikacije i analize vrste i učestalosti grešaka koje se naprave u svakodnevnom radu, veoma je zanimljivo sagledavanje stavova farmaceuta o istim. Istraživanje pokazuje da najčešća greška prilikom izdavanja lekova je izdavanje pogrešne doze leka, gde je veliki broj farmaceuta (56,9%) naveo da im se to često ili ponekad dešava. Samo 59.1% farmaceuta u ustanovi u kojoj su zaposleni imaju uspostavljen sistem za prijavljivanje i evidenciju grešaka u radu, a sličan procenat (59,6%) ima i sistem korektivnih mera u cilju umanjivanja i eliminacije grešaka. Čini mi se da ovi procenti oslikavaju delimično neodgovornost, ali i strah od reakcije pacijenata ili nadređenih. Da bi izbegli potencijalno neprijatnu situaciju, suočavanja sa posledicama načinjene
greške, neke koleginice ili kolege biraju da ignorišu probleme. Većina grešaka nastalih tokom rada može da se spreči, a evidentiranje nastalih grešaka pomaže poboljšanju kvaliteta rada. Spremnost da učimo iz sopstvenih grešaka, ali i hrabrost da se suočimo sa neprijatnim situacijama do kojih je došlo, predstavlja jedan od važnih aspekata dobre farmaceutske prakse. Pomenuto istraživanje ukazuje da farmaceuti i zdravstvene ustanove ne rade dovoljno na definisanju i evidentiranju, niti sprovođenju korektivnih mera u cilju prevencije grešaka u medikaciji.
U ovom slučaju izreka »ko radi taj i greši« ne treba da bude izgovor već podsetnik da su greške moguće i motiv da se sprovedu preventivne mere kako bi farmaceutska praksa bila usmerene na stalno poboljšanje i unapređenje zdravlja i bezbednosti pacijenata. Šta bi ste Vi uradili, ukoliko bi se desila greška u radu?
Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević
Estela Gaković Ranisavljević
