Molimo sačekajte...
PRETPLATA
Pretplata za časopis BB Informator iznosi:
- Pojedinačno slanje 400,00 + pdv
- Za 6 meseci 2000,00 + pdv
- Za 12 meseci 4000,00 + pdv
U okviru pretplate na časopis BB Informator apoteka ima pravo i na sledeće usluge:
- Besplatno prezentovanje apoteke, adresa, telefon i posebne usluge na sajtu www.bbsoft.rs/infocentar.
- Prikaz lagera apoteke namenjen pacijetima koji traže lek.
- Besplatno objavljivanje malih oglasa u časopisu.
- Prisustvovanje stručnim skupovima u hotelu Hyatt Regency Beograd, u organizaciji BB Soft –a za sve članove kolektiva apoteke koja je pretplatnik.
- Apoteke pretplatnici BB INFORMATORA mogu, pod povoljnim uslovima, obezbediti svojim pacijentima besplatan primerak časopisa APOTEKA plaćanjem samo troškova slanja Post Expressom.
- Prijavom na Mailing listu, apoteke pretplatnici redovno će dobijati aktuelne vesti i informacije značajne za rad apoteke, edukacije, obaveštenja o promeni cene lekova, pojavi novih proizvoda na tržištu, obaveštenje o Dopunama i izmenama „Žutog" Registra lekova.
265. - jun 2017.
Reč urednice...
X-men
Veoma zanimljiva i intrigantna tema u svetu nauke koja privlači dosta pažnje je nova tehnologija za editovanje gena, pod nazivom CRISPER-Cas9. CRISPR je postupak kojim iz gena može da se izreže deo DNK sekvence i zameni nekim drugim delom, precizno i brzo. Postupak za koji su naučnicima ranije trebale godine sada traje mnogo kraće, a nikad pre nije postojala ni približno tako moćna tehnologija manipulacije ljudskim genomom.
Kao po običaju moć stavljena u ljudske ruke otvara niz etičkih pitanja upotrebe i zloupotrebe.
Upotrebljivost ove tehnologije u medicini ima veliki potencijal. Iako se većina trenutnih istraživanja sprovodi na životinjama, pokazuje velike mogućnosti u lečenju mnogih bolesti. Istraživanja na eksperimentalnim životinjama pokazuju pozitivne rezultate u uklanja DNK HIV virusa iz genoma živih životinja. Takođe rade se istraživanja za uklanjanje mutirane sekvence kod miševa sa mišićnom distrofijom, pokušaji rešavanje problema antimikrobne rezistencije, zatim uređivanje gena na embrionima svinje u nadi da će se dobiti što sigurniji organi za transplantaciju kod ljudi itd. Mogućnosti se samo ređaju, ali se otvaraju i pitanja potencijalnih problema, neželjenih reakcija, jer sama tehnologija još uvek nije dovoljno usavršena. Neizbežna etička zabrinutost se odnosi pre svega na pitanje koja modifikacija može biti dopuštena kao medicinski tretman u budućnosti. Da li su svojstva kao što su boja očiju, visina, inteligencija prikladne za medicinska poboljšanja? I kakav bi efekat na buduće generacije imao ovakav inženjering? Uz malo mašte možete da pretpostavite šta bi ova tehnologija proizvela u rukama zlonamernih. Ovu temu smo ”zagrebali” na stranicama koje slede, a svakako da će preuređivanje ljudskog genoma biti sve aktuelnije u godinama pred nama. Sa aspekta farmacije, ova tema je posebno zanimljiva u strateškom pogledu, jer daje signale u kom smeru će se razvijati lečenje u budućnosti. Možda ne znamo kuda idemo, ali smo svakako već napustili mesto na kojem smo bili.
Estela Gaković Ranisavljević
glavna i odgovorna urednica
X-men
Veoma zanimljiva i intrigantna tema u svetu nauke koja privlači dosta pažnje je nova tehnologija za editovanje gena, pod nazivom CRISPER-Cas9. CRISPR je postupak kojim iz gena može da se izreže deo DNK sekvence i zameni nekim drugim delom, precizno i brzo. Postupak za koji su naučnicima ranije trebale godine sada traje mnogo kraće, a nikad pre nije postojala ni približno tako moćna tehnologija manipulacije ljudskim genomom.
Kao po običaju moć stavljena u ljudske ruke otvara niz etičkih pitanja upotrebe i zloupotrebe.
Upotrebljivost ove tehnologije u medicini ima veliki potencijal. Iako se većina trenutnih istraživanja sprovodi na životinjama, pokazuje velike mogućnosti u lečenju mnogih bolesti. Istraživanja na eksperimentalnim životinjama pokazuju pozitivne rezultate u uklanja DNK HIV virusa iz genoma živih životinja. Takođe rade se istraživanja za uklanjanje mutirane sekvence kod miševa sa mišićnom distrofijom, pokušaji rešavanje problema antimikrobne rezistencije, zatim uređivanje gena na embrionima svinje u nadi da će se dobiti što sigurniji organi za transplantaciju kod ljudi itd. Mogućnosti se samo ređaju, ali se otvaraju i pitanja potencijalnih problema, neželjenih reakcija, jer sama tehnologija još uvek nije dovoljno usavršena. Neizbežna etička zabrinutost se odnosi pre svega na pitanje koja modifikacija može biti dopuštena kao medicinski tretman u budućnosti. Da li su svojstva kao što su boja očiju, visina, inteligencija prikladne za medicinska poboljšanja? I kakav bi efekat na buduće generacije imao ovakav inženjering? Uz malo mašte možete da pretpostavite šta bi ova tehnologija proizvela u rukama zlonamernih. Ovu temu smo ”zagrebali” na stranicama koje slede, a svakako da će preuređivanje ljudskog genoma biti sve aktuelnije u godinama pred nama. Sa aspekta farmacije, ova tema je posebno zanimljiva u strateškom pogledu, jer daje signale u kom smeru će se razvijati lečenje u budućnosti. Možda ne znamo kuda idemo, ali smo svakako već napustili mesto na kojem smo bili.
Estela Gaković Ranisavljević
glavna i odgovorna urednica
