Informator 318

Pročitajte novi broj
https://view.publitas.com/apoteka/informator-316-z4r874wbxvwa

Epidemiološka psihologija

U svakodnevnom životu većine ljudi dominantna je percepcija reda i određene uređenosti svakodnevnih aktivnosti. S vremena na vreme, tom redu preti haos, izbijaju ratovi, padaju berze i stvaraju se ekonomske krize, izbijaju epidemije i pandemije. Epidemije posebno dovode do različitih poremećaja u životu, radu i funkcionisanju celokupnog društva i često pored ugroženog fizičkog zdravlja predstavljaju izazov za mentalno zdravlje pojedinca ali i celokupnog društva. Aktuelna kovid 19 pandemija pokazala je da glavni izvor neizvesnosti i anksioznosti potiče od narušavanja takozvane rutine svakodnevnog života (Brooks et al., 2020).

Međutim, ovaj epidemiološki haos može se razumeti na sistematičan način kroz prizmu „epidemiološke psihologije" koju je još devedesetih godina prošlog veka zapazio sociolog Filip Strong. Prema Filipu Strongu, osnivaču sociološke studije o epidemijama zaraznih bolesti, ne samo da je epidemija biološka već postoji i potencijal za tri psihosocijalne epidemije. To su strah, moralizacija i naposletku akcija. Strong je zaključio da ljudi na početku epidemije neće biti u stanju da naprave dobru reakciju kao društvo dok sve ne obrade prvo kao strah, zatim krenu moralisati i deliti lekcije ko je za šta kriv, zašto se desilo to što se desilo i šta i kako treba raditi, i na posletku dolazi treća faza – akcija, odnosno delovanje. Ove faze se međusobno smenjuju i mi se vrtimo u jednom krugu straha, moralizacije i akcije već skoro dvadeset meseci. Ova istraživanja pokazuju da se epidemije moraju više proučavati sa aspekta ponašanja ljudi, jer virusi i bakterije teže da prežive i imaju mogućnost replikacije, a sve ostalo što raspiruje određenu epidemiju je do ljudi. Ljudi svojim ponašanjem, nošenjem-nenošenjem maski, izbegavanjem – upadanjem u gužve, vakcinisanjem – nevakcinisanjem, svojim stavovima i izjavama doprinose suzbijanju ili širenju zarazne bolesti (u aktuelnoj pandemiji širenju kovid 19). A kako izgleda kada se u pandemiju umešaju politika i ekonomija imamo prilike da svakodnevno vidimo na hiljadama zaraženih i desetinama umrlih. Ipak u ovoj opštoj zbrci, farmaceuti moraju održati prisebnost i kao i do sada pomoći pacijentima najbolje što mogu.

Ova situacija nameće pitanje da li su ljudi racionalni i kako nemogućnost racionalnog mišljenja i odlučivanja doprinosi razvoju epidemije. A možda je na kraju Dostojevski najbolje ilustrovao ovu problematiku rečima: „Čovek uvek i svuda, ma ko bio, voli da radi onako kako on hoće, a nikako onako kako mu diktiraju razum i korisnost." (F.M.Dostojevski, Zapisi iz podzemlja)

Estela Gaković Ranisavljević
Glavna i odgovorna urednica