INFORMATOR 331, decembar 2022

Prelistajte novi broj:

https://issuu.com/bbapoteka/docs/inf331_web


Svi pričaju, niko ne sluša

Prema Guglu, ukupan broj dnevnih upita u vezi sa zdravljem krajem 2010-ih

iznosio je više od 70 000 u minuti (više od sto miliona svakog dana). Pretraživanje zdravstvenih tema je u porastu od 10%, a pandemija je ove brojeve podigla u nezamislive visine. Pretrage se kreću u rasponu od simptoma, bolesti i lekova, do pitanja zdravstvenog osiguranja. Takođe, različite studije potvrđuju da sve više tražimo zdravstvene informacije na internetu. Onlajn svet nudi obilje informacija koje mogu biti korisne, takođe čini komunikaciju i kredibilnih institucija lakšom i dostupnijom velikom broju ljudi. Međutim, ruku pod ruku sa korisnim informacijama ide i mnoštvo dezinformacija, što i nije novost, ali tokom pandemije kovid 19 širenje dezinformacija je dostiglo pravu infodemiju sa ozbiljnim štetnim efektima po zdravlje i pojedinaca i celog društva. U prilog tome ide podatak da preko 25% najgledanijih video snimaka na Jutjubu o kovid 19 sadrži pogrešne informacije, a dopiru do miliona gledalaca širom sveta.

Kako dezinformacije nisu ograničene samo na izbijanje zaraznih bolesti, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je nedavno objavila priručnik za borbu protiv dezinformacija o nezaraznim bolestima (Toolkit for tackling misinformation on noncommunicable diseases NCD) koji na jednom mestu ilustruje različite probleme i moguća rešenja, ali daje i pregled zaključaka koja su predstavljena na tri različita stručna skupa posvećena ovoj temi. SZO navodi podatak da je skoro 90% svih smrtnih slučajeva u Evropskom regionu SZO (koji pokriva 53 zemlje širom Evrope i Centralne Azije) uzrokovano nekom od nezaraznih bolesti (kardiovaskularne bolesti, dijabetes, maligne bolesti itd.). Faktori rizika od hroničnih nezaraznih bolesti su prirodno privlačne teme za širenje dezinformacija jer se odnose na svakodnevne aktivnosti kao što su ishrana, vežbanje, pušenje ili pijenje alkohola, a pošto su najčešće u pitanju hronična, dugotrajna stanja potreba za informacijama je praktično konstantna, a mogućnost širenja dezinformacija je praktično neograničena. Ovo može dovesti do usvajanja nekih štetnih životnih navika, loših izbora u ishrani, odustajanja od lečenja i korišćenja različitih upitnih metoda lečenja. Infodemija podmuklo podriva poverenje javnosti u relevantne izvore informacija, uključujući i zdravstvene radnike. Višeslojni fenomen zdravstvenih dezinformacija zahteva strategiju o tome kako najbolje rešiti ovu krizu, jer ovo jeste kriza. Zajedničkim snagama, učeći jedni od drugih, možemo stati na kraj uticaju dezinformacija na zdravlje, a mesto farmaceuta u ovom povezanom ekosistemu ne sme se zanemariti.

Previše informacija se takmiči na neki način za našu pažnju i otežava razlučivanje šta je važno, a šta nije. Na kraju ovo je za sve nas podsetnik da više informacija ne donosi nužno nešto više i bolje. 

Estela Gaković Ranisavljević
Glavna i odgovorna urednica